deobogdo

moji radovi: Tri srpske književnice (povodom Savindana 2012)

2012-01-28T23:35:00.000+01:00

Pošto skoro svake godine oko sv. Save ode mnogo energije na pola sata zabave, red je da sav trud ne prođe nezapaženo.
Ove godine je koleginica Brankica Čkonjević, profesor srpskog jezika, osmislila „projekat”, gde bi prisutne upoznala sa likom i delom srpskih književnica koje su prve „probijale led” u različitim oblastima.

***

Odabir je sledeći:

*Jefimija, prva srpska pesnikinja, koja je stvarala krajem XIV i početkom XV veka:

*Milica Stojadinović Srpkinja, koja s pravom može poneti titulu prve novinarke, odnosno žene ratnog izveštača, jer je prenosila slikovito atmosferu pobunjenog Beograda, pod turskim bombama 1862. godine i svojom aktivnošću podizala nacionalnu svest:

*Isidora Sekulić, prva žena akademik u Srba, čija je kosmopolitska svest nadrastala učmalu palanačku sredinu Srbije početkom i sredinom XX veka:

***

Kad sam se prvi put suočio sa ovim zahtevom, uvideo sam da zadatak neće biti nimalo lak.
*Na prvu loptu* mi je bilo prilično nespojivo da objedinim istim likovnim izrazom vremensko razdoblje od gotovo šest vekova.
Te naizgled introvertne žene, imale su različite puteve ka slavi.
Tiha i gotovo nevidljiva Jefimija, zanosna i rodoljubiva Milica i stroga i britka Isidora urezivale su svoje poruke za budućnost svaka na svoj način.

Prvi cilj koj sam želeo da postignem je monumentalnost.
Od osnovnih skica nesvesno se nametala centralna simetrija i naglašena geometrizacija.

Da bih postigao skulpturalnost u crtežu, došao sam na ideju da pojednostavnim njihove likove i *osvetlim bočnim svetlom*, čime bih postigao efekat kao da su na sceni ispred nas.

Kao prateći elementi poslužili su mi paterni (uzorci) koji bi doneli duh vremena kada su stvarale.
Za Jefimiju, to je bordura sa njene „Pohvale knezu Lazaru”, koju je izvezla 1402. godine. Kod Milice sam odabrao motiv cveta koji imitira tehniku krstastog boda, dok je Isidora u znaku norveškog (skandinavskog) paterna, jer je svojim „Pismima iz Norveške” proširivala vidike ksenofobične elite u predratnoj Srbiji.

Crno-beli kolorit je akcentovan određenom bojom koja simbolizuje poetiku njihovog dela.

Rukom pisanim slovima sam ispisivao naslove,sa ciljem da ostvarim neformalniju komunikaciju sa posmatračem. Imena su napisana fontom koji je u skladu sa razdobljem kome pripadaju.

***

Lik Jefimije sam dao samo u geometrizovanim oblicima koji su u kontrastu sa masivnom crnom površinom monaške odore. Spušten pogled i tužan izraz lica nose dozu dostojanstva i izazivaju saosećanje sa njenom patnjom.

***

Miličino lice sam hteo da prikažem namerno grublje nego što je bilo. Sudeći prema svedočenjima mnogi velikani su podlegli čarima njene lepote i duha. To što je ponosno uz svoje ime dopisivala i Srpkinja, navelo me da je prikažem kao karijatidu rodoljublja. Na njenom licu vidimo pravilne crte narušene patnjom zbog teškog položaja svog naroda i prepoznajemo spremnost da sebe žrtvuje za više ideale. Taj *patos* postaje još tragičniji, ako se setimo da je skončala kao beskućnica zaboravljena od svih.

***

Isidora je prikazana u svoje dve životne faze. Njen prepoznatljiv *pogled na pola kapka* kojim pažljivo proučava sve što opazi, jedina je spona između dva portreta. Sa istim poletom delovala je kroz čitav svoj život, uvek cenjena i priznata, bez obzira na to što je država menjala svoju vlast i granice.

***

U narednim tekstovima prikazaću ostatak materijala koji je realizovan u saradnji sa učenicima.
Toliko za sada.

preporuka: Ji Lee- WORD AS IMAGE

2012-01-18T21:28:00.001+01:00

Danas sam naišao na nešto što me je oduševilo.

Tipografski radovi umetnika pod imenom Ji Lee.

WORD AS IMAGE:

Osnovna ideja je već dugo prisutna na raznim mestima gde se uči o tipografiji:

dizajnirati reč kao logotip tako da odmah shvatimo njeno značenje.

Ji Lee je svojim rešenjem zadatka je stavio tačku na ovu temu.

Izmeštajući pojedina slova iz uobičajenog konteksta,

uz minimum intervencije stvorio je typo-bukvar,

koji može da pozluži kao nezaobilazna inspiracija i osnova svima koji se zanimanju za tipografiju i grafički dizajn.

Ukoliko vam se dopalo, knjigu poručite na sledećoj adresi: http://www.amazon.com/Word-as-Image-Ji-Lee/dp/0399536957

Druge radove ovog ultrakreativca pogledajte na sledećoj adresi: http://pleaseenjoy.com/index.php

I za kraj, Twitter profil: https://twitter.com/#!/pleaseenjoy

umetnost: Milton Dacosta

2012-01-17T23:35:00.000+01:00

Uvek jednostavnih oblika (ali i oblina), likovi na slikama Miltona Dacoste nam pokazuju koliko malo je potrebno likovnih elemenata da bi se naslikanom portretu udahnula duša.
Seta i melanholija nikad nisu bile toliko rasterećujuće.

Jedna od meni omiljenih: Žena/ Mulher, serigrafija. (via Renot Galeria de Arte)

●

Milton Dacosta (1915-1988) je slikar, ilustrator i grafičar iz Brazila.

Školovao se od svoje 14.godine po raznim akademijama, od Enbe (Akademija primenjenih umetnosti u Rio de Žaneiru), preko Njujorka do Pariza.

Figura, 1948. via Oscar Niemeyer Museum

U svojoj, više od 50 godina dugoj karijeri, stvorio je mnoga dela krećući se od apstraktnih tendencija konstruktivzma do analitičkog kubizma.

Nenaslovljeno, oko 1950, serigrafija (via Galeria Espaço Arte)

Umetnici koji su izvršili znatan uticaj na njegov rad su: Žorž Brak / Georges Braque (1882-1963), Sezan / Cézanne, impresionisti, Anri Matis / Henri Matisse (1869-1954), Amedeo Modiljani / Modigliani (1884-1920), Pit / Piet Mondrian (1872-1944), Đorđo / Giorgio Morandi (1890 - 1964) i Pablo Pikaso / Picasso (1881-1973)

Venus, serigrafija (via Renot Galeria de Arte)

Menina na Janela, oko 1950, ulje na platnu (via Soraia Cals)

1951. ulje na platu

Figura, 1963, ulje na platnu (via Soraia Cals)

Figura Cabeçuda, 1963, ulje na platnu (via Master Arte)

Figura con Chapéu, c. 1980, ulje na platnu (via Renot Galeria de Arte)

Svoj vrhunac dostigao je tokom pedesetih godina XX veka, prema mišljenju mnogih kritičara kroz radove koji predstavljaju sponu između Mondrijana i Morandija i čuvene krstaste portrete

Figura, serigrafija, oko 1958. (via Renot Galeria de Arte)

Figura, serigrafija (via Galeria Palácio dos Leilões)

(via Renot Galeria de Arte)

Glava Aleksandra, serigrafija

Cabeçuda, ulje na papiru (via TNT Arte Galeria)

Uprkos tome, svetsku slavu je stekao serijom manje autentičnih nagih Venera/ Venuses koje je slikao neprestano od sredine '60. do kraja života.

Venus, 1978, ulje na platnu (via Galeria Palácio dos Leilões)

Vênus e Pássaro, ulje na platnu (via Galeria Palácio dos Leilões)


Venus e Pássaro, 1980, ulje na platnu (via Renot Galeria de Arte)

Izvori:

http://www.midcenturia.com

http://www.renot.com.br/

http://www.tntarte.com.br

velikani dizajna: Paul Rand

2012-01-13T18:48:00.000+01:00

IBM i čovek koji je nacrtao samo ono što zapravo čujemo dok izgovaramo ime ove velike kompanije (IBM= Eye-Bee-M). Najpoznatiji rebus prikazan na crnom plakatu gde vidimo oko, pčelu i plavo slovo M u rasteru, najveće je delo ikone grafičkog dizajna- Paula Randa.


Najpoznatije delo Paula Randa- plakat za IBM (1983)

***

Rođen je 1914. pod imenom Peretz Rosenbaum. Iako student čuvenih njujorških škola za dizajn (Pratt Institut, Parsons The New School for Design, the Art Students League), svoj vizuelni jezik izgradio je pod uticajem evropskih avangardnih pokreta: ruskog konstruktivizma, kubizma i de-stijl pravca. Smatra se jednim od začetnika modernizma u Americi.

Ime i slavu je stekao kao profesor dizajna na Jejlu (Yale University). Tu je predavao sa manjim prekidima od 1956 do 1993. godine. Uporedo sa tim poslom, svoj portfolio je bogatio radovima koje je stvarao kao konsultant za dizajn za najveće američke korporacije: ABC, IBM, Westinghouse itd.

Kroz svoje radove je pokazao duhovitost, koja se ponekad graniči sa dečijom naivnošću.

Tehnika u kojoj se najbolje izražavao bio je kolaž.

Jednostavne forme oslobođene su svega suvišnog.

Paleta je gotovo svedena na najosnovnije boje.

Umro je 1996. Mnogi smatraju njegovo delo vrhunskim dometom koje umetnik može postići unutar grafičkog dizajna.

***

Najpoznatije poruke kojima je savetovao buduće dizajnere su:

Važno je da koristite svoje ruke.

To je ono po čemu se razlikujete od krave ili računarskog operatera.

***

/It is important to use your hands, this is what distinguishes you from a cow or a computer operator./

Jednstavnost nije cilj. Ona je nusprodukt dobre ideje i skromnih očekivanja.

***

Simplicity is not the goal. It is the by-product of a good idea and modest expectations.

Dizajn može biti umetnost. Dizajn može biti estetika.

Dizajn je tako jednostavan i zato je toliko komplikovan.

***

Design can be art. Design can be aesthetics.

Design is so simple, that’s why it is so complicated.

Čitav opus možete pogledati na http://www.paul-rand.com/

Paul Rand- Autoportret (1944).

moji radovi: IMPERATRIX MVNDI II

2012-01-11T17:53:00.002+01:00

Prethodne godine radio sam na seriji plakata inspirisan rimskim ženskim portretima i pop-art ikonografijom.
Za razliku od prve serije koju sam opisao u jednom od prethodnih postova (http://deobogdo.blogspot.com/2012/01/moji-radovi-imperatrix-mvndi-i.html), u drugoj sam sebi dao više slobode.

Ovaj plakat bi trebalo da predstavlja prelaz između dve serije. Odabir fonta je nepromenjen. Značajna novina je eksperimentisanje sa portretima koji ne pripadaju rimskoj kulturi. Ovde je u prvom planu portret moje majke. Na tu ideju sam došao jer se u prevodu sa latinskog krije njeno ime (podebljano belim slovima). Cilj je bio da postignem sličnost sa Gig-posterima i dizajnom omota rock`n` roll ploča iz 70-tih i 80-tih.

Postepeno sam odustajao od strogo zadatog izbora fonta. Ovde je inspiracija došla od stripa i Lichtensteinovog opusa, treš kulture i latinoameričkih uličnih plakata. Sve odiše kič-estetikom i u potpunom neskladu sa odmerenom poetikom starog Rima.

Na trećem plakatu je primetan uticaj kolaža, isečaka iz štampe,linoreza i vremena kada je čuveni Saul Bass dizajnirao špice za Hičkoka. Efekat je poput ruskih ilustracija iz 60'. Postoje dve verzije, meni podjednako drage, pa ću ih prezentovati obe.

Na sledećem plakatu, rimski portret „ispečatiran” je kroz holivudske 30.XX veka i art-deco estetiku. Repeticija istog portreta svaki put varira. Mnoštvu glava dodao sam i svoju, kao skroman doprinos.

Miks treš estetike, cirkusa i op-arta s namerom da izazove gađenje svojim koloritom bio bi opis naredne grafičke kompozicije.

Ratni komunistički plakati, „umrtvljena” paleta i etno motivi u formi piktograma privulki su me da dođem do sledećeg rešenja:

Propagandni posteri, bilo da dolaze sa sovjetskog ili američkog tržišta, našli su svoje mesto u doleprikazanom. Paleta je i dalje prilično „vintage”, ali sam namerno dodao svetlije delove akcentovane žutom bojom, kao neki vid optimizma koji se nazire u samoj izreci.

I za kraj, totalno neočekivano, nestalo je i rimskog portreta. Njegova realističnost zamenjena je stilizovanim likom koji podseća na motive sa tarot karata. Budući da je poslednji u nizu, namera mi je bila da ukažem i na istorijsku paralelu, gde je u glavnom toku umetnosti rimske realistične statue zamenila pojednostavljena i pomalo karikirana hrišćanska iluminacija.

Toliko od mene za ovaj put.
I ove radove možete videti kao projekat na mom Behance profilu.
Naravno da je dobrodošao i Vaš komentar.

preporuka: MyScript Font.com- online alat za pravljene rukopisnih fontova

2012-01-10T16:03:00.002+01:00

Svako ko se ikada bavio grafičkim dizajnom poželeo je da poseduje sopstveni rukopis u formi fonta. Kao najbrže, ali u neku ruku i primitivnije rešenje, nude se online mogućnosti za prebacivanje skenirane slike u font. Jedan od takvih sajtova je http://www.myscriptfont.com/

Princip rada je krajnje jednostavan.
1) Prvo skinite template, odštampate i u predviđena polja upišite odgovarajuća slova.
2) Potom skenirajte u rezoluciji 300 dpi.
3) Dajte svome „fontu” ime i pošaljite.
4) Posle kraćeg vremena pojaviće se pregled kako bi font izgledao. Ukoliko vam se dopada, možete skinuti u formi OTF ili TTF fonta. Ukoliko niste, ponovite prethodne korake.
Rezultatom sigurno nećete biti u potpunosti oduševljeni.
Kao prvo, razmak izmeću slova je preveliki. Drugo, opcija „kerning” (za neupućene-podešavanje razmaka između slova) je nepostojeća.
Ali, ono što je zagarantovano je nekoliko sati zabave, koja ukoliko ste veštiji, može dobiti i svoju primenu u kreativnom radu.

***
Ista firma nudi i dodatne alatke koje pomažu daltonistima u snalaženju sa bojama (http://www.colorblinds.org/) ili online konverter iz RGB moda u CMYK (http://www.rgb2cmyk.org/).
U trenutku pisanja ovog teksta nije potrebno nikakvo prijavljivanje da bi se koristile sve mogućnosti sajta. i što je najvažnije sve je slobodno, bez ikakvih uslovljavanja.

moji radovi: 2012 HNY

2012-01-08T19:55:00.000+01:00

Mislim da *Nove godine* nisu nikad brže dolazile.
Da bih nekako zaokružio godinu za nama, praktikujem da krajem svakog decembra uradim lični set od nekoliko plakata, koji imaju namenu čestitke.
To mi pruža uvid šta se promenilo u likovnom izrazu u odnosu na prošlu. S druge strane, napisan broj godine vuče za sobom bezbroj novih i različitih asocijacija.
***
Počelo se od simbola broja 12 i njegovog vezivanja za mesto na časovniku.

Druga varijanta „ručnog” časovnika u retro koloritu :

Zatim malo geometizovanog futurizma:

Igrajući se sa brojem 2012 došao sam do rešenja koje neodoljivo podseća na flamingosa:

Druga *ptičija* varijanta sa 2011. i 2013. godinom u formi triptiha uz kombinovanje siluete i brojeva.

***

Naredne tri čestitke su minimalistički retro plakati, nastali opet tipografskom vežbom, gde je stvorena kompozicija od cifara koja podseća na *egipatski hod*. Na njima su glavni motivi likovi turista čiji se stav podudara sa položajem brojeva uz jednostavan slogan *Walk through 2012- Hodajmo kroz 2012*.

I dalje u retro maniru, ovaj put dolazi čestitka u obliku novinskog reklamnog oglasa sedamdesetih gde se akcenat stavlja na 29. februar kao „posebnu pogodnost koju možemo iskoristiti ove godine”.

Pojednostavljeni autoportret i jednostavna računica:

A onda i varijacija istog motiva namenjena „španskom tržištu”. Almodovarovski kolorit, andaluzijski paterni i tipografska glava bika predstavljaju osvrt na najavljeno ukidanje koride.

...And now the final frame... Prošle godine smo izgubili Amy Winehouse. U ovu ulazimo bez nje. Minimalistički portret pevačice realizovan je od svega tri tipografska znaka.

***

Od osnovnih slovnih znakova dizajnirana je i ova *afro-karipska* jelka koja dolazi u dnevnoj i noćnoj varijanti.

***

Potpuni zaokret nastao je kada sam odlučio da napravim elegantnija rešenja koja će u sebi imati notu otmenog i prefinjenog dizajna etiketa na luksuznim vinima. Floralna ornametika mi je poslužila da dizajniram svoj portret u formi simetrične vinjete.

i nešto slobodniji *neronski* autoportret za kraj:

Sve radove možete pronaći i ovde.

~Srećna Vam Nova godina~

preporuka: Kalendar za 2012. by Milimbo

2012-01-07T23:18:00.003+01:00

Danas je Božić. I staro verovanje kaže da bi danas valjalo (ta reč proganja sa svih strana) početi sa nekakvim poslom koji ranije i nije funkcionisao kako treba. Upravo se to dešavalo više puta sa blogom, za koji- kao- nikada nemam vremena.

***

Prvi post posle duže vremena posvetio bih oblasti ilustracije.
Slučajno sam naišao na kalendar koji je okupio zanimljive likove, sa osobenim likovnim izrazom.
12 različitih ilustratora napravilo je svoje interpretacije poznatih bajki, koristeći njihov arhetipski simbolizam.
Rezultat je više nego zanimljiv.
Inicijator cele akcije je ilustrator i dizajner koji deluje pod pseudonimom Milimbo.

Autori ilustracija su: Isidro Ferrer, Ulrike Steinke, Golden Cosmos, Javier Zabala, Serge Bloch, Robert Czajka. Olimpia Zagnoli, Loren Capelli, Icinori, Aleksandra Niepsuj. Dani Sanchis and Milimbo.
Unutar kalendara ima svega, od Palčića, Mačka u čizmama, Pinokija, Crvenkape, patuljaka, magičnih ogledala. I sve to viđeno na krajnje pojednostavljen, efektan i pomalo morbidan način.

Ukoliko poželite da isti i posedujete idite na sledeći link: http://www.etsy.com/listing/88089647/discount-20-until-january-15th-calendar

velikani dizajna: SAUL BASS

2011-11-13T15:30:00.000+01:00

Verovatno se svako na spomen Hičkokovog „Vertiga” seti vrtoglavo upečatljivog plakata. Autor koji nam podari ovakvo remek delo, sigurno je obezbedio svoje mesto u sazvežđu najvećih imena dizajna. Bez mnogo najave, jer bismo to uvek prepustili njemu.
Saul Bass.

***

Rođen je davne 1920. u predgrađu Njujorka, Bronksu, u porodici istočnoevropskih jevrejskih imigranata. Posle studija na Art School League na Menhetnu, veoma rano je počeo da radi dizajn reklamnog materijala za holivudsku filmsku industriju. Tu ga je i zapazio reditelj Oto Preminger, zahtevajući od Saula da izradi idejno rešenje plakata i vizuelizuje naslovnu temu za film Karmen Džouns/Carmen Jones iz 1954 .

Oduševljen rezultatom, Oto predlaže Bassu da napravi i najavnu sekvencu za njegov naredni film. Iako se našao na ovom terenu, Saul je drugim filmom uspeo da skrene pažnju mnogobrojne publike na svoj talenat. Reč je o filmu „Čovek sa gvozdenom rukom/ The Man with the Golden Arm ” iz 1955, čija radnja prati borbu džez muzičara protiv zavisnosti od heroina. Iako tabu tema za ono vreme, Saul ne ostavlja mnogo toga skriveno. Kreira čuvenu crnu ruku, pomalo kubistički deformisanu tehnikom kolaža, kao direktnu asocijaciju na osnovni motiv filma.
Sam pristup izradi najavne sekvence, pomerio je dotadašnje granice. Pre njegove pojave, špice su bile statične i neretko prikazivane na nepodignutim zavesama pre početka filma.

Posle tolikog uspeha, pred Bassom se otvaraju mnogobrojne mogućnosti.
Naravno, tu je usledio i legendarni susret sa Alfredom Hičkokom. Ostalo je istorija. Nižu se filmovi Vertigo (1958), Sever-severozapad/ North by Northwest (1959), i Psiho/Psycho iz 1960.

Kreirao je naslovne teme više od 40 godina. Sarađivao je sa najvećim rediteljima svog vremena, od gore spomenutih Premingera i Hičkoka, pa do Kjubrika i Skorsezea. Izvršio je toliki uticaj na filmsku industriju da je i dan danas inspiracija za mnoge dizajnere koji su njegov stil interpretirali u naslovima poput filmova Uhvati me ako možeš/Catch Me If You Can (2002), X-Men: First Class (2011) i u seriji Mad Men.

Osmislio je i mnoštvo logotipa za najveće američke korporacije.

Saul Bass prezentuje svoj čuveni logo za firmu Bell System (1969).

Čak i kad je radio dizajn obične kutije za šibice, uspevao je da ostavi lični pečat.

U svom studiju, zajedno s suprugom Elaine stvara mnoštvo zanimljivih filmova krakog metra. Nagrađen je oskarom za delo Zašto čovek stvara/Why Man Creates 1968.

Od zapaženih dela je i neuobičajena slikovnica Henrijev put u Pariz/ Henri’s Walk to Paris Leonore Klajn iz 1962. Velike površine vedrih boja, geometrizovani oblici, crtež koji liči na dečiji, rukom pisana slova- sve što predstavlja bitne odlike njegovog ličnog stila, ovde je zasijalo u punom sjaju.

Umro je u Los Anđelesu 1996. godine, stvarajući gotovo do poslednjeg časa.
Ovih dana njegova ćerka, inače i sama grafički dizajner priredila je obimnu monografiju sa sabranim ilustracijama i plakatima, među kojima ima i dosta neobjavljenih.

Kao što je stil Saula Bassa bio jednostavan i jezgrovit, ovaj tekst završavam njegovom podjednako mudrom i kratkom izjavom: Dizajn je učiniti razmišljanje vidljivim.

The Title Design of Saul Bass from Ian Albinson on Vimeo.

moji radovi: IMPERATRIX MVNDI I

2011-07-02T18:19:00.000+02:00

Sve je počelo krajnje slučajno.
Oduvek sam bio fasciniran lepotom antičke skulpture, pogotovo kad je reč o portretima koji su nastali u vreme kada su Rimom vladali pripadnici Julijansko-Klaudijevske porodice.

U želji da se poigram sa tom tematikom, došao sam na ideju da dizajnIram seriju plakata.
Zajedničke osobenosti svake od ovih grafičkih kompozicija su:
*da predstave po jednu latinsku poslovicu,
*da prikažu klasične ženske rimske portrete na nov način svojstven 21. veku
*da poseduju motive iz umetnosti pop-arta: strip, piktogrami, treš kultura, ironija, „drečave” boje.

Naziv je pozajmljen iz čuvenog dela „Carmina Burana” nemačkog kompozitora Karla Orfa (Carl Orff).
Na latinskom pojam „Imperatrix Mundi” znači „Carica sveta”.

Kao što je bilo običajeno u doba Rimljana, slovo V je zamenjivalo u pisanom svetu tada još nedovoljno definisano slovo U.

Pri odabiru tipografije, namerno sam izbegavao fontove bliske Rimskoj kapitali. Čuveni Gill-Sans je pružio efekat koji sam i hteo, a to je da natpisi na latinskom budu pompezni i čitki.

Za prevod na srpski, odabir je pao na teži serifni minuskulni font koji ostavlja utisak neformalnijeg pristupa.

Godina kada su nastajali (MMXI) poslužila je kao element koji ima funkciju logotipa koji varira u skladu sa opštom atmosferom plakata.

Kolorit je blještav, ponekad iiritirajući, da bi se izgubila *istoričnost* portreta i postigla *neonska atmosfera*.

Ove radove možete pogledati i kao istoimeni projekat IMPERATRIX MVNDI na mom Behance profilu (http://www.behance.net/deobogdo)

Ukoliko Vam se dopadaju: APPRECIATE IT! Hvala;)

moji radovi: MATURANTI 2011

2011-06-25T13:42:00.000+02:00

Učenicima sa smera grafiči dizajn već treću godinu kao maturski poklon darujem karikature.
Želja mi je bila da na njima prikažem utisak koji su na mene ostavili.
Tu se često mogu naći i aluzije na njihov likovni pristup, maštovitost, vizuelni identitet, idejno rešenje u realizaciji maturkog rada, kao i dominante crte karaktera.I njima bih poželeo kao i svim prethodnim: uspeh u daljem radu i profesionalnom usavršavanju.

moji radovi: Andrićeve fotografije

2011-01-29T16:54:00.000+01:00

Proslava Savindana u svakoj školi zahteva duže pripreme.
Uloži se puno truda i energije, da bi sve zahtevalo oko pola sata nečije pažnje i gotovo.

Ovogodišnji konept proslave je obeležavanje 50. godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću.
Moj zadatak je bio da pripremim, doteram i prilagodim Andrićeve fotografije tako da posluže kao grafički prilog koji će biti prezentovan uz javno čitanje odabranih tekstova.

Kad je sve prošlo, bilo mi je žao da te fotografije završe u nekom zaboravljenom folderu.
Zato sam rešio da ih postavim ovde, kako bi imale makar dugotrajniju namenu.

***

Andrićeva kuća u Višegradu

Anrić kao student

Most na Žepi, koji je poslužio Andriću kao inspiracija zaistoimenu pripovetku

Jedna od retkih fotografija srušenog mosta u Višegradu

Andrić kraj natpisa na Višegradskom mostu

Andrić kraj mosta u Višegradu

Prve stranice rukopisa romana „Na Drini ćuprija”

Naslovna strana prvog izdanja romana „Na Drini ćuprija” iz 1945.

Andrićeva svakodnevica:

U neskladu sa današnjim tendencijama

***

Nobelova nagrada

Uručenje Nobelove nagrade 1961. godine

Jedna od Andrićevih poslednjih fotografija

***

I za kraj, jedna od omiljenih Andrićevih misli:

Što ne boli to nije život, što ne prolazi to nije sreća.

moji radovi- 2011/My B-day Year

2011-01-03T14:23:00.000+01:00

Stara godina- nove čestitke. Dosadilo mi je više da gledam preslađene i previše lluksuzne čestitke kojim nas obasipaju na svakom koraku. Taj mainstream dizajn mi mikad nije bio jasan. Zašto tada svi padaju na kič, šljokice, svetlucanje...
U nameri da popravim (makar svoje ne)raspoloženje, kretirao sam čestitke koje će odudarati od svih gorenavedenih novogodišnjih postulata.

***

Prva je poigravanje sa tarantinovskom estetikom i smajlićima, koji su počeli da zamenjuju reči (a biće da su i emocije postale bleđe u poslednje vreme). 2011 u obliku pištolja koji ispaljuje komparaciju vedrog raspoloženja i smeha.

Druga- jednostavna, retro, sladunjava...

Treća- *saobraćajna*, uz izričitu zabranu osvtanja na prethodnu godinu

Opet saobraćajni znak: Poruka na engleskom glasi „Počistite iza svog čudovišta”. Ne pravite gluposti u 2011, a iako ih pravite, ne ostavljajte smeće za sobom.

*Pačija*- mislim da je poruka više nego očigledna. Nova godina se rađa iz jajeta i polako staje na svoje noge.

Shigeo Fukuda (1932-2009)- čuveni grafički dizajner, skulptor i ilzionista iz Japana, poslužio mi je kao inspiracija za narednu čestitku. Večito pretvaranje i preplitanje oblika...

Ova godina se podudara sa mojim datumom rođenja. U iščekivanju 20.11.2011...

Još jedan plakat u maniru 70-tih. Propagandni plakat koji nas podseća da je došlo vreme za „presvlačenje datuma”:

Pomalo nepravedno zapostavljeno PF (nastalo od latinske čestitke: Pro felicitate) ostalo je da živi samo u zemljama Zapadnih Slovena. Ovde je ponuđeno rešenje sa francuskom verzijom istog pozdrava. Ali budući da se i on više koristi među Česima i Slovacima, nego na tlu Francuske, odabir kolorita je otišao na tu slovensku liniju. Ove tri mini čestitke u formi karata, podsetile su me na atmosferu detinjstva i nostalgični dizajn tuzlanske soli.

Igrarija sa tipografijom stvarno zna da bude zabavna: Dva Typo-crva!!!

I za kraj- Tipografski portret sastavljen od istih cifara. Dve ikone pop-kulture. Muška i ženska varijanta čestitke. Elvis i Merilin sa svojim izrekama:

**********P.F. 2011********

moji radovi: MATURANTI 2010

2010-06-20T18:25:00.006+02:00

Nova generacija maturanata je stigla. I oni su svojim karakterima ostavili trag.

radovi: plakati za Noć muzeja 2010

2010-05-11T15:20:00.000+02:00

Kao produkt saradnje Umetničke škole iz Užica i Etno sela- Sirogojno za predstojeću manifestaciju „Noć muzeja”, učenici sa smera grafički dizajn napravili su nekoliko verzija plakata. Realizovani su kao praktična vežba na predmetu Plakat, koji predajem. Njihova kreativnost i veština, uz moju korekturu i pomoć doveli su do zanimljivih radova.
Usvojeno je rešenje učenika Nikole Radosavljevića, ali i ostali plakati ne smeju biti nepravedno zapostavljeni.

Usvojeni plakat: Nikola Radosavljević IV1

***

Ostali plakati vredni pažnje:

Marija Đurđević IV1

Nevena Milivojević IV1

Radovan Dulanović IV1

***

Tematika je i meni samom bila zanimljiva. Zato sam napravio i sam nekoliko rešenja:

moji radovi: MATURANTI 2009

2009-06-18T01:48:00.004+02:00

Maturanti, kojima sam predavao dve godine, juče su dobili svoje karikature na poklon.

Na prvi pogled bili su nespojiva ekipa. Toliko različitih karaktera na malom prostoru ponekad je bilo mučno izdržati, ali sa ove distance, ipak su bili neponovljivi.

Svima im želim da što dalje odu u svom usavršavanju!