Prethodne godine radio sam na seriji plakata inspirisan rimskim ženskim portretima i pop-art ikonografijom.
Za razliku od prve serije koju sam opisao u jednom od prethodnih postova (http://deobogdo.blogspot.com/2012/01/moji-radovi-imperatrix-mvndi-i.html), u drugoj sam sebi dao više slobode.
Ovaj plakat bi trebalo da predstavlja prelaz između dve serije. Odabir fonta je nepromenjen. Značajna novina je eksperimentisanje sa portretima koji ne pripadaju rimskoj kulturi. Ovde je u prvom planu portret moje majke. Na tu ideju sam došao jer se u prevodu sa latinskog krije njeno ime (podebljano belim slovima). Cilj je bio da postignem sličnost sa Gig-posterima i dizajnom omota rock`n` roll ploča iz 70-tih i 80-tih.
Postepeno sam odustajao od strogo zadatog izbora fonta. Ovde je inspiracija došla od stripa i Lichtensteinovog opusa, treš kulture i latinoameričkih uličnih plakata. Sve odiše kič-estetikom i u potpunom neskladu sa odmerenom poetikom starog Rima.
Na trećem plakatu je primetan uticaj kolaža, isečaka iz štampe,linoreza i vremena kada je čuveni Saul Bass dizajnirao špice za Hičkoka. Efekat je poput ruskih ilustracija iz 60'. Postoje dve verzije, meni podjednako drage, pa ću ih prezentovati obe.
Na sledećem plakatu, rimski portret „ispečatiran” je kroz holivudske 30.XX veka i art-deco estetiku. Repeticija istog portreta svaki put varira. Mnoštvu glava dodao sam i svoju, kao skroman doprinos.
Miks treš estetike, cirkusa i op-arta s namerom da izazove gađenje svojim koloritom bio bi opis naredne grafičke kompozicije.
Ratni komunistički plakati, „umrtvljena” paleta i etno motivi u formi piktograma privulki su me da dođem do sledećeg rešenja:
Propagandni posteri, bilo da dolaze sa sovjetskog ili američkog tržišta, našli su svoje mesto u doleprikazanom. Paleta je i dalje prilično „vintage”, ali sam namerno dodao svetlije delove akcentovane žutom bojom, kao neki vid optimizma koji se nazire u samoj izreci.
I za kraj, totalno neočekivano, nestalo je i rimskog portreta. Njegova realističnost zamenjena je stilizovanim likom koji podseća na motive sa tarot karata. Budući da je poslednji u nizu, namera mi je bila da ukažem i na istorijsku paralelu, gde je u glavnom toku umetnosti rimske realistične statue zamenila pojednostavljena i pomalo karikirana hrišćanska iluminacija.
Toliko od mene za ovaj put.
I ove radove možete videti kao projekat na mom Behance profilu.
Naravno da je dobrodošao i Vaš komentar.
Za razliku od prve serije koju sam opisao u jednom od prethodnih postova (http://deobogdo.blogspot.com/2012/01/moji-radovi-imperatrix-mvndi-i.html), u drugoj sam sebi dao više slobode.
Ovaj plakat bi trebalo da predstavlja prelaz između dve serije. Odabir fonta je nepromenjen. Značajna novina je eksperimentisanje sa portretima koji ne pripadaju rimskoj kulturi. Ovde je u prvom planu portret moje majke. Na tu ideju sam došao jer se u prevodu sa latinskog krije njeno ime (podebljano belim slovima). Cilj je bio da postignem sličnost sa Gig-posterima i dizajnom omota rock`n` roll ploča iz 70-tih i 80-tih.
Postepeno sam odustajao od strogo zadatog izbora fonta. Ovde je inspiracija došla od stripa i Lichtensteinovog opusa, treš kulture i latinoameričkih uličnih plakata. Sve odiše kič-estetikom i u potpunom neskladu sa odmerenom poetikom starog Rima.
Na trećem plakatu je primetan uticaj kolaža, isečaka iz štampe,linoreza i vremena kada je čuveni Saul Bass dizajnirao špice za Hičkoka. Efekat je poput ruskih ilustracija iz 60'. Postoje dve verzije, meni podjednako drage, pa ću ih prezentovati obe.
Na sledećem plakatu, rimski portret „ispečatiran” je kroz holivudske 30.XX veka i art-deco estetiku. Repeticija istog portreta svaki put varira. Mnoštvu glava dodao sam i svoju, kao skroman doprinos.
Miks treš estetike, cirkusa i op-arta s namerom da izazove gađenje svojim koloritom bio bi opis naredne grafičke kompozicije.
Ratni komunistički plakati, „umrtvljena” paleta i etno motivi u formi piktograma privulki su me da dođem do sledećeg rešenja:
Propagandni posteri, bilo da dolaze sa sovjetskog ili američkog tržišta, našli su svoje mesto u doleprikazanom. Paleta je i dalje prilično „vintage”, ali sam namerno dodao svetlije delove akcentovane žutom bojom, kao neki vid optimizma koji se nazire u samoj izreci.
I za kraj, totalno neočekivano, nestalo je i rimskog portreta. Njegova realističnost zamenjena je stilizovanim likom koji podseća na motive sa tarot karata. Budući da je poslednji u nizu, namera mi je bila da ukažem i na istorijsku paralelu, gde je u glavnom toku umetnosti rimske realistične statue zamenila pojednostavljena i pomalo karikirana hrišćanska iluminacija.
Toliko od mene za ovaj put.I ove radove možete videti kao projekat na mom Behance profilu.
Naravno da je dobrodošao i Vaš komentar.
